Sve što treba da znate o spoljašnjim hemoroidima

O hemoroidima se retko priča naglas, a zapravo su među najčešćim tegobama sa kojima se ljudi sreću. Mnogi i ne znaju da ih imaju – kod blažih oblika nema ni bola ni nelagode, pa prođu neprimećeno. Drugi se, sa druge strane, mesecima pate u tišini jer im je neprijatno da o tome progovore, čak i pred lekarom.

A nema razloga za to. Spoljašnji hemoroidi su, u najvećem broju slučajeva, stanje koje se lako ublažava kod kuće i koje se često povuče samo od sebe za nekoliko dana. Retko traže ozbiljniju intervenciju. Ali da bi se znalo kada je dovoljna topla kupka i malo strpljenja, a kada je pametno javiti se lekaru, dobro je prvo razumeti šta se tačno dešava.

U ovom tekstu prolazimo kroz sve – šta su spoljašnji hemoroidi i po čemu se razlikuju od unutrašnjih, šta ih izaziva, kako prepoznati simptome, na koje sve načine se mogu ublažiti i, možda i najvažnije, kako sprečiti da se uopšte jave.

Šta su spoljašni hemorodi?

Spoljašni hemoroidi su hemoroidi koji zahvataju vene izvan anusa. Oni usled pucanja mogu izazvati krvarenje, bol i svrab. Dobra stvar je da u većini slučajeva ne zahtevaju lekarsku intervenciju.

Hemoroidi, odnosno šuljevi, često su rezultat naprezanja prilikom pražnjenja creva i nastaju uglavnom kod osoba koje imaju tvrdu stolicu. Većina spoljašnjih hemoroida ne izaziva ozbiljnije probleme i povuku se sami od sebe u roku od nekoliko dana.

Koliko su hemoroidi zaista česti

Brojke variraju više nego što bi se očekivalo, i to s razlogom. Često se citira podatak da hemoroide ima oko 4,4% odrasle populacije (klasično istraživanje Johansona i Sonnenberga iz 1990), ali taj broj se odnosi na ljude koji sami prijave tegobe.

Kada se gleda kolonoskopijom, slika je drugačija. U austrijskoj studiji iz 2012. (Riss i saradnici), na 976 ljudi koji su došli na skrining za rak debelog creva, hemoroidi su nađeni kod skoro 39% ispitanika, a najveći deo njih bio je prvog stepena, dakle bez ozbiljnijih simptoma.

Pre svega, to znači jedno: mnogo ljudi ima hemoroide a da toga nije ni svesno. Učestalost raste s godinama, a vrhunac je između 45. i 65. godine.

Načini za ublažavanje tegoba uzrokovanih hemoroidima:

• tople kupke
• nežno čišćenje anusa nakon pražnjenja creva,korišćenjem važenih maramica ili 
• nanošenje hladnih obloga na kako bi se smanjio otok
• uzimanjem analgetika
• korišćenjem krema i gelova, sa diosminom i hesperidinom, poput Rectovenal Acute

Hemorodi u trudnoći

Mnogi od navedenih načina za ublažavanje simptoma delotvorni su i kod većine trudnica koje pate od spoljašnih hemoroida. Međutim, trudnice se moraju uvek konsultovati sa lekarom pre lokalne upotrebe bilo koje kreme ili masti, kako bi se uverile da iste neće ometati trudnoću.

Trudnoća je posebna priča i tu brojevi to potvrđuju. Procene učestalosti idu od 15% do 41%, a u nekim grupama i do 85%.

Velika prospektivna studija (Poskus i saradnici, 2014, BJOG) pratila je žene kroz trudnoću i posle porođaja i pokazala koliko su ove tegobe česte u tom periodu. Sa druge strane, dobra vest dolazi iz novijeg istraživanja (Cureus, 2024): kod oko 45% žena simptomi se povuku u roku od nekoliko dana posle porođaja, kod oko 27% za nekoliko nedelja, a kod preostalih u roku od nekoliko meseci.

Baš zato savet iz teksta – da se trudnice pre svake kreme posavetuju sa lekarom – stoji čvrsto: stanje je često prolazno, a bezbednost bebe je na prvom mestu.

Anamneza

S obzirom na to da se spoljašnji hemorodi nalaze izvan anusa, osoba ih vrlo često može napipati. S druge strane, unutrašnji hemoroidi nisu vidljivi spolja, pa digitorektalni pregled može biti neophodan za anamnezu. 

Simptomi

Spoljašnji hemoroidi često svrbe i izazivaju iritaciju, a mogu izazvati i bol i nelagodnost. Međutim, ne doživljavaju svi iste simptome. Ljudi sa spoljašnjim hemoroidima često mogu napitatu kvržicu na područje oko anusa.

Krv u stolici

Osobe sa spoljnašnji šuljevima mogu primetiti male količine krvi nakon pražnjenja creva. Ta krv ima tendenciju da bude svetlo crvena, jer obično izlazi direktno iz hemoroida, a ne direktno iz gastrointestinalnog trakta.

Krv iz hemoroida treba da bude minimalna. Svako ko ima spoljne hemoroide i primeti značajnu količinu krvi treba da se javi lekaru.

Krvni ugrušci u hemoroidima i kompilkacije

Spoljašnji hemoroidi mogu biti veoma bolni ako postanu trombozni. Trombozirani hemoroidi obično su ljubičasto plavi na svetloj, a i sivi, crni ili tamno smeđi na tamnoj koži. Nastaju kada vene koje uzrokuju izbočenje hemoroida razviju krvni ugrušak. Kao rezultat, krv ne dolazi do hemoroida.

Telo će često apsorbovati krvni ugrušak na vreme, smanjujući simptome i ublažavajući bol.

Kada krvni ugrušak prođe ili ga telo ponovo apsorbuje, spoljašnji hemoroidi mogu ostaviti za sobom perianalnu oznaku kože, u vidu malih kvržica. Ukoliko otežavaju održavanje analne higijene, lekar može preporučiti hirurško uklanjanje.

Postoje dva načina na koje se može izvesti operacija

Prvi uključuje mali rez u tromboziranom spoljašnjem hemoroidu i dreniranje krvi iz ugruška. Ovu operaciju lekar može obaviti pod lokalnom anestezijom. Ipak postupak ne uklanja hemoroide trajno, ali delotvornije ublažava bolove od nekih drugih tretmana.

U istraživanju Greenspona i saradnika, koje je poredilo konzervativno lečenje sa hirurškim, kod operisanih pacijenata simptomi su prošli u proseku za oko 4 dana, dok je kod onih bez operacije trebalo oko 24 dana. Recidiv je takođe bio ređi nakon operacije – oko 6% naspram oko 25%. Ono što je bitno: hirurško uklanjanje ugruška najviše vredi ako se uradi u prvih 72 sata od početka tegoba.

Noviji sistematski pregled iz 2025. (6 studija, 851 pacijent) potvrđuje da operacija nosi manji rizik od recidiva, mada značajne razlike u krvarenju između pristupa nije bilo. Drugim rečima, operacija nije obavezna, ali kod jakih bolova i u prvih par dana ume da bude najbrži put do olakšanja.

Uzroci i faktori rizika

Pored naprezanja, drugi mogući uzroci nastanka hemoroida su:

• podizanje teških predmeta ili tegova
• ishrana sa malo vlakana
• gojaznost
• stajanje ili sedenje duže vreme
• trudnoća

Hemoroidi su jedno od najčešćih medicinskih stanja, a šansa za razvoj istih povećeva se sa godinama. Razlog za to je što tkiva koja oblažu anus i sfinkter postaju tanja i teže podnose pritisak prilikom naprezanja.

Više populacionih studija povezuje hemoroide sa gojaznošću, sedećim načinom života, trudnoćom, zatvorom i prolongiranim naprezanjem, kao i sa ishranom siromašnom vlaknima.

Da se ne lažemo – nijedan pojedinačni faktor ne deluje sam; obično se preklapa nekoliko njih. Ali ono što se kroz studije stalno ponavlja jeste veza sa stolicom. Tvrda stolica i naprezanje su nit koja povezuje skoro sve ostalo, što se savršeno slaže sa onim što smo već govorili o prevenciji.

Dijagnoza

Lekar može da dijagnostikuje spoljnašne hemoroide procenom simptoma i sprovođenjem fizičkog pregleda.

Svako ko sumnja da ima spoljnašne hemoroide treba da poseti lekara. Neki od simptoma, kao što je krvarenje, mogu biti posledica drugih ozbiljnijih stanja, poput:

• raka anusa
• analne fisure
• kolorektalnog kancer
• zapaljenskae bolesti creva
• perianalog apscesa

Metode prevencije

Ključna stvar u prevenciji nastanka hemoroida je sprečavanje pojave tvrde stolice u čemu pomaže:

• povećanje količine dijetetskih vlakana u ishrani 
• konzumiranje velike količine tečnosti
• bavljenje redovnom fizičkom aktivnošću
• ne odlaganje odlaska u toalet
• što kraće sedenje u toaletu sedeći na toaletu

Ljudi koji imaju česte probleme sa zatvorom i hemoroidima treba da razgovaraju sa lekarom o mogućnostima lečenja.

Sistematski pregled u okviru Cochrane baze (Alonso-Coello i saradnici) obuhvatio je 7 randomizovanih studija i 378 pacijenata i pokazao da vlakna realno pomažu. Rizik da simptomi potraju pao je za skoro polovinu, a rizik od krvarenja takođe za oko 50%. Efekat je bio dosledan tokom tri meseca praćenja. I baš zato je povećanje unosa vlakana prva mera koju struka preporučuje – jednostavna je, jeftina i bezbedna.

Često postavljana pitanja

Za kraj

Spoljašnji hemoroidi zvuče strašnije nego što zapravo jesu. Kod većine ljudi su blaga, prolazna smetnja koja se povuče sama, uz malo strpljenja i jednostavne mere kod kuće. Tople kupke, dovoljno vlakana i vode, nežna higijena i preparati sa diosminom i hesperidinom rešavaju najveći deo tegoba.

Ono na šta vredi obratiti pažnju jeste krvarenje. Mala količina svetlocrvene krvi obično nije razlog za brigu, ali ako je krvi više, ako se ponavlja ili ako bol ne popušta – pregled kod lekara je pravi potez. Trudnice imaju dodatni razlog za oprez i treba da se posavetuju pre nego što posegnu za bilo kojom kremom.

I na kraju, najbolja odbrana je prevencija. Meka stolica bez naprezanja čini pola posla, a do nje se stiže vlaknima, tečnošću i redovnim kretanjem. Pobrinite se za to i šanse da se hemoroidi uopšte jave – ili da se vrate – znatno padaju.

A kada tegobe ipak stignu, Rectovenal Acute gel je odlično rešenje pri ruci. Nanosi se lako, brzo umiruje svrab, peckanje i osećaj otoka, i donosi olakšanje tačno tamo gde je najpotrebnije. Praktičan je za svakodnevnu upotrebu i lepo se uklapa uz sve ostale mere o kojima smo pričali. Da se ne lažemo – kada vas muči nelagoda, želite nešto što deluje brzo i bez komplikacija.