Hemoroidi mogu ozbiljno da poremete svakodnevicu. Kod nekoga počinju kao blagi svrab i peckanje, kod nekoga prerastu u bol, otok, osećaj pritiska i neprijatnost pri svakom odlasku u toalet.

U toj situaciji većina ljudi prvo traži lokalni preparat, a tek kasnije shvate da će se problem vratiti ako se ne promeni ono što svakodnevno pravi problem: tvrda stolica, zatvor, naprezanje i loš ritam pražnjenja.

Upravo zato ishrana za hemoride ima mnogo veću ulogu nego što ljudi obično misle. Vodeće medicinske institucije godinama ističu isti obrazac – više vlakana, dovoljno tečnosti i navike koje smanjuju naprezanje pri pražnjenju.

Šta smete da jedete

• Voće bogato vlaknima, posebno kruške, jabuke sa korom, šljive, suve šljive, kajsije, smokve, pomorandže i kivi
• Povrće koje pomaže probavi, kao što su brokoli, šargarepa, tikvice, cvekla, kupus, karfiol, spanać i blitva
• Integralne žitarice, uključujući ovsene pahuljice, integralni hleb, integralnu testeninu, smeđi pirinač, ječam i ovas
• Mahunarke, poput pasulja, sočiva, leblebija i graška, ali postepeno ako ih ranije niste često jeli
• Semenke i orašaste plodove u umerenim količinama, na primer lan, čija semenke, bademe i orahe
• Supe, čorbe i kuvana jela sa povrćem, jer često lakše prijaju stomaku
• Jogurt i kefir, naročito ako vam prijaju i ne izazivaju zatvor
• Dovoljno vode tokom celog dana

Šta ne smete, ili bar treba ozbiljno da ograničite

• Beli hleb, peciva od belog brašna i lisnata testa
• Brzu hranu i obroke sa mnogo masnoće, a malo vlakana
• Velike količine sira ako uz obrok nema povrća, voća ili integralnih namirnica
• Grickalice, slatkiše i prerađenu hranu kao zamenu za pravi obrok
• Previše suhomesnatog i prerađenih mesnih proizvoda
• Preterane količine alkohola dodatno otežavaju problem
• Previše kafe i energetskih napitaka ako primetite da vas dodatno dehidriraju ili pogoršavaju zatvor
• Veoma ljutu hranu ako kod vas pojačava pečenje, iritaciju ili nelagodnost

Osnovni cilj ishrane kod hemoroida

Cilj nije da jedete savršeno niti da pravite komplikovan plan obroka. Mnogo je važnije da stolica bude:

• mekša
• redovna
• dovoljno voluminozna
• lakša za izbacivanje bez jakog naprezanja

Do toga se najčešće dolazi kroz tri osnovna koraka: više vlakana, dovoljno vode i stabilniji ritam obroka tokom dana.

Koliko vlakana vam je zaista potrebno?

U stručnim preporukama za odrasle najčešće se pojavljuje raspon od oko 25 g dnevno za žene i do 38 g za muškarce, u zavisnosti od uzrasta, pola i ukupne ishrane.

Važna stvar je tempo. Vlakna ne treba naglo ubacivati u velikim količinama. Ako neko danima jede malo povrća i voća, pa odjednom krene sa velikim porcijama mahunarki, mekinjama i semenkama, lako se jave nadutost, gasovi i osećaj težine.

Zbog toga je mnogo razumnije početi sa manjim količinama i postepeno povećavati unos kroz nekoliko dana ili nedelja. Uz to, vlakna traže i vodu. Bez nje efekat često bude slabiji.

Koja hrana za hemoroide najviše pomaže?

Kod hemoroida najviše pomaže hrana koja omekšava stolicu, podstiče redovno pražnjenje i smanjuje potrebu za naprezanjem.

Voće koje može da olakša pražnjenje

Voće je često najlakši način da se poveća unos vlakana bez velikih promena u ishrani. Posebno koristan izbor obično su:

• kruške
• šljive
• jabuke sa korom
• kajsije
• smokve
• jagode
• pomorandže
• kivi

Kod voća je korisno da se, kada je moguće, jede celo, a ne samo kao ceđeni sok. Dobar deo vlakana nalazi se upravo u kori i pulpi.

Zato jabuka sa korom obično ima više smisla od bistrog soka od jabuke, a sveže ceđeni sok od pomorandže je bolji ako se ne uklanja sva pulpa.

Suve šljive ostaju jedan od najefektnijih izbora kod sporijeg pražnjenja, jer mnogima pomažu da stolica bude redovnija i mekša.

Povrće koje treba ubaciti u redovan deo jelovnika

Kod hemoroida se najčešće preporučuje više povrća bogatog vlaknima, naročito:

• brokoli
• spanać
• karfiol
• šargarepa
• celer
• krastavac
• kupus
• cvekla
• tikvice
• blitva
• bundeva
• mahunarke

Nekim ljudima više prija sirovo povrće, dok drugima lakše pada kuvano ili bareno. Ako već imate nadutost ili osetljiv stomak, kuvano povrće je bolja polazna tačka.

Bitno je da povrće ne ostane samo na jednoj salati uz ručak. Mnogo bolji efekat daje raspoređen unos tokom dana, na primer povrće uz ručak, supa od povrća uveče i voće ili ovseni doručak ujutru.

Žitarice, mahunarke i semenke koje povećavaju unos vlakana

Veoma korisne mogu biti i sledeće namirnice:

• ovsene pahuljice
• ovas
• ječam
• kinoa
• sočivo
• pasulj
• leblebije
• čija semenke
• lanene semenke
• ovsene mekinje
• kukuruzne mekinje
• integralni hleb
• integralna testenina
• smeđi pirinač

Ove namirnice su praktične jer mogu lako da uđu u svakodnevni jelovnik. Ovsena kaša ujutru, kašika mlevenog lana u jogurtu, porcija sočiva za ručak ili integralni hleb umesto belog često prave veću razliku nego što ljudi očekuju.

Jutarnji obroci bogati vlaknima mnogima posebno prijaju jer mogu da podstaknu probavu rano tokom dana.

Voda je obavezna

Vlakna bez dovoljno tečnosti ne rade svoj posao kako treba. Zapravo, ako povećate unos vlakana, a ne pijete dovoljno vode, možete dobiti još tvrđu stolicu, više nadutosti i više neprijatnosti.

Zbog toga stručne preporuke redovno povezuju vlakna i hidriranost. Kao minimum preporučeno je oko 1,5 l vode dnevno, a kod mnogih ljudi potreba bude i veća, posebno tokom toplijih dana ili kod fizičke aktivnosti.

Klinika Mejo kao meru pominje 6 do 8 čaša vode i drugih tečnosti dnevno, uz savet da se alkohol ograniči.

Nije poenta da popijete veliku količinu vode odjednom. Mnogo je bolja varijanta da tečnost unosite ravnomerno tokom dana.

Čaša vode uz svaki obrok, još nekoliko čaša između obroka, kao i dodatna tečnost kada povećate unos vlakana, obično daju bolji rezultat nego povremeno “nalivanje” vodom tek kada se javlja žeđ.

Da li raspored obroka može da pomogne?

Može, naročito kod ljudi koji jedu neredovno, preskaču obroke i onda se kasnije prejedu. Stabilniji ritam ishrane često pomaže i radu creva. Mnogim ljudima odgovara da između obroka postoji nekoliko sati razmaka, recimo oko 4 sata, kako bi se hrana svarila i kako bi telo imalo jasniji ritam.

To nije strogo pravilo koje mora da važi za svakoga, ali kao navika, zaista ima smisla, posebno kada su pražnjenje i probava haotični.

Drugim rečima, nije dovoljno samo ubaciti više vlakana. Važno je i kako izgleda ceo dan, da li doručkujete, da li jedete u hodu, da li uveče pojedete ogroman obrok posle dugog gladovanja i da li stalno grickate hranu koja ima malo vlakana. Kod hemoroida ritam često pravi skoro isto onoliko razlike koliko i izbor pojedinačnih namirnica.

Hrana koju je pametno ograničiti ili pratiti da li vam smeta

Ne postoji ista lista zabrana za sve. Ipak, nekoliko grupa namirnica često pravi problem jer doprinose zatvoru, dehidrataciji ili lošem ritmu pražnjenja.

Hrana sa malo vlakana

Najčešći primeri su:

• beli hleb
• peciva od belog brašna
• lisnata testa
• velika količina brze hrane
• rafinisane grickalice
• prerađeno meso bez dovoljno povrća
• veće količine sira ako ostatak obroka nema vlakna
• slatkiši kao zamena za obrok

Takva ishrana često vodi ka tvrđoj stolici i sporijem radu creva. Nije svaka porcija belog hleba problem sama po sebi, ali kada veći deo dana čine peciva, suhomesnato, sir i malo tečnosti, rizik od zatvora raste. A kada raste zatvor, rastu i šanse da se tegobe sa hemoroidima održavaju.

Alkohol i previše kofeinskih napitaka

Kod nekih ljudi kafa može da podstakne pražnjenje, ali prevelik unos kafe, energetskih napitaka i alkohola nije dobar obrazac ako već imate tvrdu stolicu ili malo pijete vodu.

Alkohol može da doprinese dehidrataciji, a to onda slabi efekat vlakana. Zato je mnogo sigurnije osloniti se na vodu, supe, blage napitke i ravnomeran unos tečnosti tokom dana.

Veoma ljuta hrana

Ljuta hrana nije automatski problem za svakoga. Istraživanja ne pokazuju da začinjeni obroci kod svih ljudi direktno pogoršavaju hemoroide.

Ipak, kod nekih osoba mogu pojačati pečenje, naročito ako istovremeno postoje analna fisura, proliv ili iritirana sluzokoža.

Zato je najkorisnije pratiti kako reagujete na ovu vrstu hrane, umesto da bez potrebe izbacite sve začine.

Kako može da izgleda dnevni jelovnik?

Ishrana kod hemoroida ne mora da bude komplikovana. Bitno je da vlakna budu raspoređena tokom dana i da ih prati dovoljno vode.

Ovakav jelovnik nije jedini ispravan model, ali će vam dati sliku o tome u kom pravcu treba da idete.

Vlakna ne dolaze iz jednog obroka, već su raspoređena kroz ceo dan. To obično daje bolji rezultat od pokušaja da se sve “nadoknadi” jednom ogromnom salatom ili jednom kašikom mekinja.

Kako povećati vlakna bez nadutosti i odustajanja?

Najčešća greška je nagla promena. Nekoliko dana vrlo “disciplinovane” ishrane, sa mnogo sirovog povrća, mahunarki i mekinja, ume da dovede do nadutosti i osećaja da takva ishrana “ne prija”. Mnogo bolji pristup izgleda ovako:

Prvi korak

• zamenite beli hleb integralnim
• ubacite jedno voće dnevno
• pijte više vode nego ranije

Drugi korak

• dodajte ovsene pahuljice ili lan
• uvedite porciju kuvanog povrća uz ručak
• 2 do 3 puta nedeljno ubacite mahunarke

Treći korak

• rasporedite vlakna kroz više obroka
• po potrebi uvedite dodatak vlakana uz savet lekara ili farmaceuta

Takav postepen pristup je mnogo održiviji i obično bolje podnosi stomak. Upravo to je razlog zbog kog se u stručnim preporukama naglašava postepeno povećanje vlakana, a ne nagli zaokret preko noći.

Da li vežbanje može da pomogne uz pravilnu ishranu

Može, i to više nego što ljudi često očekuju. Kod hemoroida je problem često povezan sa dugim sedenjem, slabijim kretanjem i lošijom cirkulacijom.

Zato uz ishranu bogatu vlaknima i dovoljno tečnosti pomažu i blagi oblici fizičke aktivnosti. Posebno se često preporučuju redovno hodanje, brže hodanje oko 20 do 30 minuta dnevno,plivanje, lagane aerobne vežbe i Kegelove vežbe za mišiće dna karlice.

Takva aktivnost može pomoći radu creva, smanjenju zadržavanja stolice i boljoj cirkulaciji u području karlice. To ne znači da treba krenuti sa napornim treninzima koji uključuju veliko naprezanje.

Kod osoba sklonih hemoroidima, posebno ako već imaju aktivne tegobe, mnogo više koristi donose šetnja, lagano kretanje i vežbe koje ne stvaraju dodatni pritisak u karličnom delu nego agresivno dizanje opterećenja ili trening koji traži dugo sedenje i snažno napinjanje.

Da li suplementi vlakana imaju smisla

Mogu imati, posebno kada osoba realno ne uspeva da kroz hranu dostigne potreban dnevni unos. Američka akademija porodičnih lekara navodi da suplementacija vlaknima može da smanji krvarenje povezano sa hemoroidima i ublaži ukupne simptome.

Najčešće se koriste preparati poput psilijuma i sličnih vlakana koja povećavaju volumen stolice. Važno je da se uzimaju uz dovoljno vode i po uputstvu, jer u suprotnom mogu pojačati nelagodnost.

Ishrana kod hemoroida u trudnoći

Tokom trudnoće hemoroidi su česti, delom zbog većeg pritiska u karlici, a delom zbog češćeg zatvora.

U tom periodu posebno je važno da ishrana bude usmerena na mekšu stolicu, dovoljno tečnosti i što manje naprezanja. Voće, povrće, integralne žitarice i lagano kretanje obično su prve preporuke.

Kod trudnica je dodatno važno da se ne uvode agresivni preparati na svoju ruku. Ako simptomi traju, krvarenje se ponavlja ili je bol izražen, pregled lekara je najbolji sledeći korak.

Jedan od bezbednijih preparata je RECTOVENAL® Acute, koji, uz konsultaciju sa lekarom može da donese dodatno olakšanje.

Navike koje skoro uvek pomažu

Pored hrane, nekoliko navika pravi veliku razliku:

Kada ishrana nije dovoljna

Ishrana može mnogo da pomogne, ali nije odgovor na svaku situaciju. Lekarski pregled je važan ako imate:

• učestalo ili obilnije krvarenje
• jak bol
• tvrdu bolnu kvržicu oko anusa
• simptome koji traju uprkos promenama u ishrani
• neobične promene u pražnjenju
• slabost, vrtoglavicu ili znake anemije

Krv iz anusa se ne treba automatski pripisivati hemoroidima, jer slične simptome mogu dati i druga stanja, uključujući analne fisure, upalne bolesti creva, polipe i druga oboljenja završnog dela debelog creva.

Najčešće greške koje produžavaju tegobe

Česta pitanja

Za kraj…

Kod hemoroida je ishrana veoma važan detalj. Vrlo često upravo ona odlučuje da li će pražnjenje biti lakše i manje bolno, ili će svaki odlazak u toalet nastaviti da održava problem.

Najviše pomažu vlakna, dovoljno vode, redovniji obroci i malo više kretanja. Kada se takve promene uvedu postepeno i dosledno, mnogi ljudi primete da su bol, naprezanje i nelagodnost znatno manji.